Gde se loguješ, gde šifru upisuješ?

Do kog trenutka ste na auto-pilotu kada radite nešto što se stalno ponavlja? Rekli bismo - sve dok se u toj rutini nešto ne promeni. Na primer: svakog jutra ulazite u isti autobus, i uopšte ne obraćate pažnju na stanice koje su uvek iste, sve dok se jednog jutra trasa zbog nekih nepredviđenih okolnosti ne promeni. Tek kada prevoz skrene u prvu nepoznatu krivinu, počnete da svesno obraćate pažnju na to kako ćete stići na odredište.

Kod elektronskog bankarstva, „nepoznata krivina“ je često trenutak unošenja iznosa za uplatu. Sve prethodne radnje radite nekako napamet – logovanje, izbor aktivnosti, izbor uzorka… Obično tek kada treba da unesete novi iznos za uplatu, ukoliko se on razlikuje od iznosa iz prethodnog meseca, „uključite“ se potpuno u ovaj proces.

Zašto je ovo važno?

Upravo na tu rutinu računaju potencijalni prevaranti: kao što u autobusu ne obraćate pažnju, pa postanete laka žrtva džeparoša. Kada ne obraćate pažnju na niz stvari koje stalno radite i obavljate ih po automatizmu, verovatnije je da nećete primetiti ako je nešto na šta ste navikli minimalno izmenjeno.

Na primer - stranica za unos korisničkog imena i šifre. 

Da, da - jedna od čestih vrsta pokušaja prevare, koliko god vam delovalo čudno, je upravo da se napravi lažna stranica za logovanje. Ona podseća na pravu, ili je čak njoj identična. Vi ne obratite pažnju na sitnice koje mogu da je odaju, unesete svoje korisničko ime i šifru, i ni ne sluteći, predali ste internet prevarantima poverljive podatke o pristupu svom računu.

Možda se pitate - kako uopšte mogu da dođem u situaciju da se nađem na lažnoj stranici? 

Jedan način je da na portal svoje banke ne ulazite direktno, već ga tražite preko Internet pretraživača. Drugi – i mnogo češći slučaj - jeste da dobijete e-mail u kom vam „banka“ traži da se ulogujete preko linka koji vam je poslala u tom mejlu, ili da u odgovoru pošaljete svoje pristupne podatke, radi rešavanja nekog navodnog problema.

Kako da vas ne prevare?

Pre unošenja svojih pristupnih podataka, dobro pogledajte da li je adresa sajta prava. Nekada adresa može da ima samo jedno izmenjeno slovo, tako da je razliku teško primetiti.

Proverite da li adresa sajta počinje sa https. Ako počinje sa „http“, bez „s“ na kraju, to sigurno nije sajt vaše banke za elektronsko bankarstvo.

Pristupajte portalu za elektronsko bankarstvo isključivo preko sajta banke, a ne preko pretraživača ili linka koji vam je stigao u nekom iznenadnom mejlu; Ukoliko dobijete e-mail koji je naizgled od vaše banke, a u kom vam banka traži da unesete korisničko ime i šifru ili druge pristupne podatke, nemojte to činiti. 

Banke vam nikada neće tražiti podatke mejlom - pogledajte adresu sa koje vam je on stigao, i verovatno ćete uočiti neku nepravilnost.

Kako bi sprečile pokušaje prevara, finansijske institucije sa svoje strane koriste višestruke nivoe zaštite. Na primer, za pristup portalu elektronskog bankarstva zahtevaju, osim korisničkog imena i šifre, i jednokratnu lozinku koja se generiše nekim od nezavisnih kanala, poput SMS-a ili mobilne aplikacije. Takođe, za svaku transakciju se zahteva potpisivanje, kako bi, čak i ako se neko neovlašćeno ulogovao u vaše elektronsko bankarstvo, takve transakcije bile sprečene.

PAŽNJA!

Iako banke koriste ove, ali i mnoge druge sisteme zaštite, kako ne bi došlo do prevare veoma je važna svest, edukovanost i pažnja klijenata korisnika - baš kao i kod korišćenja gotovine. Ako naletite na lažnu stranicu, važno je da prijavite svojoj banci ili policiji taj pokušaj zloupotrebe. Tako ćete sprečiti da neko drugi, manje oprezan od vas, nasedne na prevaru.