Neće valjda
“Jesi čuo šta se noćas desilo Panajotovićima?”
“Aha, reče mi Mara. Gadno, vala.”
“Koštaće ih baš dosta. Zamisli da te strefi tako nešto.”
“A, neće valjda.”
“I to što kažeš...”
...
Ovaaaj, prepoznajete li se? Koliko često vi izgovarate ono magično: “neće valjda”?
Šta se to desilo Panajotovićima? Moglo je bilo šta. Pljačka, poplava u stanu, požar u zgradi, neko im na parkingu odvalio krilo tek kupljenog auta, grad im uništio voćnjak, operacija slepog creva na odmoru u inostranstvu.
Najvažnije je, naravno, da su oni ipak na kraju dobro. Potpuno smo saglasni s tim.
No, sigurno im je mnogo bolje ako su se prethodno bili osigurali od nastupanja toga što im se desilo, šta god to bilo. Jer, ako je tako, neželjeni događaj će ih značajno manje koštati.
Od onog “neće valjda” baš i nema neke vajde. Ali zato od osiguranja i te kako ima.
#ErsteZnali
Rani oblici osiguranja postojali su čak pre 5-6 hiljada godina u Vavilonu.
Trgovci koji bi uzimali zajam radi transportovanja neke robe, platili bi i određenu vrednost za osiguranje od gubitka robe.
Tako, ako bi im se tokom putovanja desila nezgoda i brod sa robom, na primer, bio potopljen, a roba uništena, makar ne bi morali da vrate zajam.
A vi?
Nije valjda, da još uvek koristite “neće valjda” ;).
