Odgovornost kao cilj

Okrenimo se sada detetu.

Prihvatimo da smo tu da mu pomognemo i da ga što više podržimo u otkrivanju života i njegovih tajni, a ne da to radimo umesto njega dajući mu gotova uputstva i odgovore. 

• Najveći uticaj na ponašanje deteta imate vi, roditelji, i vaš međusobni odnos u užoj porodici. Tako je u svemu pa i u finansijama. Ne osuđujte dete ako mislite da troši kako ne treba, već pogledajte kako se vi ponašate kad trošite. 
• Detetu je važno da ga čujete. Kad razgovarate i ono ima reč, slušajte, čujte šta ima da kaže.

Budite otvoreni za razmišljanje i iskrenost sa sobom, a zatim budite otvoreni i za razgovore s decom. Ne podilazite detetu: ono što dete vodi napred su izazovi, a ne kratkotrajno ispunjenje želje. Ne testirajte dete do krajnjih granica izdržljivosti, budite mu podrška.

Razlikujte slušanje i uvažavanje deteta od sistematskog popuštanja detetu, jer mu tako možete učiniti medveđu uslugu. Ako nemate autoritet, možete prebaciti detetu porodične odgovornosti, a to je ono što mu nikako ne treba. 

Zajedno ste u ovome i zajedno pristupite životnim zadacima, pravila su tu da vam olakšaju i povežu vas, a ne suprotno.

Da li je novac moć?

Osnov svakog zdravog i odraslog pojedinca je moć preuzimanja odgovornosti za sopstveni život. 

Odgovornost podrazumeva:

• Da je dete (ali i odrasli) tu da donese sopstvene odluke, da je tu za radosti i uspehe koje ostvaruje, a tu su i neuspesi i manje prijatna osećanja
• Sposobnost da se u čorbi svakodnevnog odvoji bitno od nebitnog
• Moć da se da adekvatan odgovor na životne izazove 
• Biranje rešenja koje vode u samostalnost, integritet, slobodu

Sve ovo važi i za finansijsku odgovornost.

Moć je u nama, a ne u novcu. Novac je sredstvo kojim možemo ostvariti neke važne potrebe i ciljeve i kojim treba upravljati.