(NE)Zadovoljstvo
U čemu je poenta? Samoostvarenje je često pogrešno izjednačeno sa određenim životnim stilom. Možemo li kupiti posedovanje iskustva, sebe, znanja? Naravno da ne. Ali možemo pametno raspolagati novcem i ulaganjem doći do njih. Zadovoljan roditelj je uvek dobar uzor detetu! Što zadovoljniji pojedinci, to skladnija njihova porodica. Dete takvih roditelja će verovatno umeti da vodi ispunjen život.
Kako bi izgledalo da ste potpuno, 300% zadovoljni svojim životom?
Zamislite vrlo konkretne situacije kroz koje se zadovoljstvo realizuje. Novac tu sigurno ima određenu ulogu.
Kako punimo kolica?
Niko nije imun na impulsivnu kupovinu. Odavno su marketinški stručnjaci uveli kolica u supermarkete. Što veća kolica, to veća potreba kupca da ih puni, jer psihološki trik je da nas prazna kolica podsećaju na nešto neispunjeno, izgledaju loše i bude u nama poriv da ih punimo. Svi imamo troškove bez kojih se može, ali neke od njih posebno volimo da priuštimo. Ne osećajte krivicu zbog svojih izbora, već budite svesni da volite neke stvari. Šta to stoji iza vaših odluka. Razmislite zašto više volite jedno nego drugo i razmislite čime želite da ispunite svoj život. Možda neka loša uspomena s dečjeg letovanja, a vi ste već odavno odrasla osoba i strepnje za neki loš događaj te vrste više nisu realnost.
Budite svesni mnogih nijansi troškova koje imate. Troškovi poput letovanja: imate izbor od kampovanja s polovnim šatorom do hotela gde vam je sve na usluzi i uključeno u cenu s pet zvezdica. Između se nalaze brojne opcije i nijanse poput apartmana u kom ćete sami kuvati ili odlazak kod prijatelja koji žive u drugom mestu i potrebno im je čuvanje ljubimca i zalivanje cveća dok su odsutni.
SPREMITE SE! Na korak ste od početka testa! Da biste postigli što bolji rezultat potrebno je da tačno odgovorite na što više pitanja. Za svako pitanje imate 30 sekundi za odgovor. Želimo vam puno sreće!Mreže i lajkovi
Nije tajna, društvene mreže su osmišljene s namerom da zadrže našu pažnju. Dakle, naša pažnja je važna roba za društvenu mrežu. Za uzvrat, mi dobijamo „lajk“, neki pozitivan komentar,i tako ostvarujemo osećaj pripadnosti i prihvaćenosti. A šta kad lajkovi izostanu? Istraživanja pokazuju da društvene mreže pogađaju naše najranjivije tačke: potrebu da budemo prihvaćeni i strah od odbacivanja. Ono što se tamo dešava je nekad laž, a nekad krivo ogledalo stvarnosti i treba biti svestan da društvene mreže obilato koriste psihološke mehanizme kojima nas drže zaposlenima skrolovanjem iza čega stoje jasni ekonomski interesi. Nek mreže budu vaša tema, ali ne i jedina realnost. Ne prepuštajte svoju pažnju tržištu, nek ostane vaša i rado je poklonite detetu.